حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، صَلَّى بِجَمْعٍ فَجَمَعَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ بِإِقَامَةٍ وَقَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَعَلَ مِثْلَ هَذَا فِي هَذَا الْمَكَانِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид ал-Қаттон ривоят қилди, бизга Суфён ас-Саврий ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Абдуллаҳ ибн Моликдан (ривоят қилдики), Ибн Умар Жамъда (Муздалифада) намоз ўқиб, битта иқомат билан икки намозни жамъ қилди ва: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шу жойда худди шундай қилганларини кўрганман,» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِهِ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ قَالَ يَحْيَى وَالصَّوَابُ حَدِيثُ سُفْيَانَ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَأَبِي أَيُّوبَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ وَجَابِرٍ وَأُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ فِي رِوَايَةِ سُفْيَانَ أَصَحُّ مِنْ رِوَايَةِ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ وَحَدِيثُ سُفْيَانَ حَدِيثٌ صَحِيحٌ حَسَنٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى إِسْرَائِيلُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ وَخَالِدٍ ابْنَىْ مَالِكٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَحَدِيثُ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ هُوَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ أَيْضًا رَوَاهُ سَلَمَةُ بْنُ كُهَيْلٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ . وَأَمَّا أَبُو إِسْحَاقَ فَرَوَاهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ وَخَالِدٍ ابْنَىْ مَالِكٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ لأَنَّهُ لاَ تُصَلَّى صَلاَةُ الْمَغْرِبِ دُونَ جَمْعٍ فَإِذَا أَتَى جَمْعًا وَهُوَ الْمُزْدَلِفَةُ جَمَعَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ بِإِقَامَةٍ وَاحِدَةٍ وَلَمْ يَتَطَوَّعْ فِيمَا بَيْنَهُمَا وَهُوَ الَّذِي اخْتَارَهُ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ وَذَهَبَ إِلَيْهِ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ . قَالَ سُفْيَانُ وَإِنْ شَاءَ صَلَّى الْمَغْرِبَ ثُمَّ تَعَشَّى وَوَضَعَ ثِيَابَهُ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الْعِشَاءَ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ يَجْمَعُ بَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ بِالْمُزْدَلِفَةِ بِأَذَانٍ وَإِقَامَتَيْنِ يُؤَذِّنُ لِصَلاَةِ الْمَغْرِبِ وَيُقِيمُ وَيُصَلِّي الْمَغْرِبَ ثُمَّ يُقِيمُ وَيُصَلِّي الْعِشَاءَ . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى إِسْرَائِيلُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي إِسْحَقَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ وَخَالِدٍ ابْنَيْ مَالِكٍ عَنْ ابْنِ عُمَرَ وَحَدِيثُ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْ ابْنِ عُمَرَ هُوَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ أَيْضًا رَوَاهُ سَلَمَةُ بْنُ كُهَيْلٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ وَأَمَّا أَبُو إِسْحَقَ فَرَوَاهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ وَخَالِدٍ ابْنَيْ مَالِكٍ عَنْ ابْنِ عُمَرَ
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Исмоил ибн Аби Холиддан, у Абу Ишоқдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Муҳаммад ибн Башшор деди: Яҳё деди: Тўғриси Суфённинг ҳадисидир. (Термизий) деди: бу бобда Али, Абу Айюб, Абдуллаҳ ибн Масъуд, Жобир ва Усома ибн Зайддан (ҳам ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси Суфён ривоятида Исмоил ибн Аби Холид ривоятидан кўра саҳиҳроқдир; Суфённинг ҳадиси саҳиҳ ҳасандир. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Исроил Абу Ишоқдан, у Абдуллаҳ ва Холид — Моликнинг икки ўғлидан, улар Ибн Умардан ривоят қилган. Саид ибн Жубайрнинг Ибн Умардан (қилган) ҳадиси ҳам ҳасан саҳиҳдир; уни Салама ибн Куҳайл Саид ибн Жубайрдан ривоят қилган. Абу Ишоқ эса уни Абдуллаҳ ва Холид — Моликнинг икки ўғлидан, улар Ибн Умардан ривоят қилган. Илм аҳли ҳузурида амал шунга (кўра)дир, чунки шом (мағриб) намози Жамъга (етмасдан) ўқилмайди; Жамъга, яъни Муздалифага келганда эса, икки намозни битта иқомат билан жамъ қилади ва улар орасида нафл (намоз) ўқимайди; баъзи илм аҳли буни танлаб, шунга (амал қилишни) маъқул кўрган. Бу Суфён ас-Саврийнинг сўзидир. Суфён деди: Агар хоҳласа, шомни (мағрибни) ўқиб, сўнг кечки овқат еб, кийимларини ечиб қўйиб, сўнг иқомат айтиб, хуфтон намозини ўқийди. Баъзи илм аҳли дедилар: Муздалифада шом (мағриб) ва хуфтонни битта азон ва иккита иқомат билан жамъ қилади; шом (мағриб) намози учун азон айтиб, иқомат айтиб, шомни (мағрибни) ўқийди, сўнг иқомат айтиб, хуфтонни ўқийди. Бу Шофиъийнинг сўзидир. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни Исроил Абу Ишоқдан, у Абдуллаҳ ва Холид — Моликнинг икки ўғлидан, улар Ибн Умардан ривоят қилган; Саид ибн Жубайрнинг Ибн Умардан (қилган) ҳадиси ҳам ҳасан саҳиҳдир, уни Салама ибн Куҳайл Саид ибн Жубайрдан ривоят қилган; Абу Ишоқ эса уни Абдуллаҳ ва Холид — Моликнинг икки ўғлидан, улар Ибн Умардан ривоят қилган.