Қурбонлик туяларни белгилаш

Haj kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي إِشْعَارِ الْبُدْنِ

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ هِشَامٍ الدَّسْتَوَائِيِّ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي حَسَّانَ الأَعْرَجِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَلَّدَ نَعْلَيْنِ وَأَشْعَرَ الْهَدْىَ فِي الشِّقِّ الأَيْمَنِ بِذِي الْحُلَيْفَةِ وَأَمَاطَ عَنْهُ الدَّمَ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ الْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَأَبُو حَسَّانَ الأَعْرَجُ اسْمُهُ مُسْلِمٌ ‏.‏ وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ يَرَوْنَ الإِشْعَارَ ‏.‏ وَهُوَ قَوْلُ الثَّوْرِيِّ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى سَمِعْتُ يُوسُفَ بْنَ عِيسَى يَقُولُ سَمِعْتُ وَكِيعًا يَقُولُ حِينَ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ قَالَ لاَ تَنْظُرُوا إِلَى قَوْلِ أَهْلِ الرَّأْىِ فِي هَذَا فَإِنَّ الإِشْعَارَ سُنَّةٌ وَقَوْلَهُمْ بِدْعَةٌ ‏.‏ قَالَ وَسَمِعْتُ أَبَا السَّائِبِ يَقُولُ كُنَّا عِنْدَ وَكِيعٍ فَقَالَ لِرَجُلٍ عِنْدَهُ مِمَّنْ يَنْظُرُ فِي الرَّأْىِ أَشْعَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَيَقُولُ أَبُو حَنِيفَةَ هُوَ مُثْلَةٌ ‏.‏ قَالَ الرَّجُلُ فَإِنَّهُ قَدْ رُوِيَ عَنْ إِبْرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ أَنَّهُ قَالَ الإِشْعَارُ مُثْلَةٌ ‏.‏ قَالَ فَرَأَيْتُ وَكِيعًا غَضِبَ غَضَبًا شَدِيدًا وَقَالَ أَقُولُ لَكَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَتَقُولُ قَالَ إِبْرَاهِيمُ مَا أَحَقَّكَ بِأَنْ تُحْبَسَ ثُمَّ لاَ تَخْرُجَ حَتَّى تَنْزِعَ عَنْ قَوْلِكَ هَذَا ‏.‏

Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Вакииъ Ҳишом ад-Даставоийдан, у Қатодадан, у Абу Ҳассон ал-Аъраждан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (қурбонлик туясига) икки наъл (чориғ) осиб қўйдилар ва Зул-Ҳулайфада ҳадйни (қурбонлик туясини) ўнг томонидан ишъор қилдилар (белги қўйиш учун тешдилар) ва ундан қонни артиб ташладилар. (Термизий) деди: Бу бобда ал-Мисвар ибн Махрамадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Аббоснинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Абу Ҳассон ал-Аъражнинг исми Муслимдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқаларидан бўлган илм аҳли олдида амал шунга кўрадир, улар ишъорни (жоиз деб) кўрадилар. Бу Саврий, Шофиъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Абу Исо (Термизий) деди: Мен Юсуф ибн Исонинг шундай деганини эшитдим: Вакииънинг бу ҳадисни ривоят қилганида шундай деганини эшитдим: «Бу масалада (раъй) аҳлининг сўзига қараманглар, чунки ишъор суннатдир, уларнинг сўзи эса бидъатдир.» (Термизий) деди: Ва мен Абус-Соибнинг шундай деганини эшитдим: Биз Вакииънинг олдида эдик, у олдидаги раъй аҳлидан бўлган бир кишига деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ишъор қилдилар, Абу Ҳанифа эса: бу масла (аъзони нуқсон қилиш)дир, дейди.» У киши деди: «Иброҳим ан-Нахаъийдан ривоят қилинишича, у: ишъор маслодир, деган.» (Абус-Соиб) деди: Мен Вакииънинг қаттиқ ғазабланганини кўрдим, у деди: «Мен сенга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай дедилар, дейман-у, сен Иброҳим шундай деди, дейсанми? Сен шу сўзингдан қайтмагунингча ҳибсга олиниб, чиқарилмаслигингга кўпроқ лойиқсан!»