وَإِذْ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوْمِهِۦ يَـٰقَوْمِ لِمَ تُؤْذُونَنِى وَقَد تَّعْلَمُونَ أَنِّى رَسُولُ ٱللَّهِ إِلَيْكُمْ ۖ فَلَمَّا زَاغُوٓا۟ أَزَاغَ ٱللَّهُ قُلُوبَهُمْ ۚ وَٱللَّهُ لَا يَهْدِى ٱلْقَوْمَ ٱلْفَـٰسِقِينَ
Мусо ўз қавмига: «Эй қавмим, Аллаҳнинг Расули эканимни билиб туриб, яна нима учун менга озор берасиз», деганини эсла. Улар бурилган эдилар Аллаҳ уларнинг қалбини буриб қўйди. Аллаҳ фасиқ қавмларни ҳидаят қилмас.