حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ أَبِي شُعَيْبٍ الْحَرَّانِيُّ، حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُخَفِّفُ الرَّكْعَتَيْنِ قَبْلَ صَلاَةِ الْفَجْرِ حَتَّى إِنِّي لأَقُولُ هَلْ قَرَأَ فِيهِمَا بِأُمِّ الْقُرْآنِ
Бизга Аҳмад ибн Абу Шуъайб ал-Ҳарроний ривоят қилди, бизга Зуҳайр ибн Муовия ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саъид Муҳаммад ибн Абдурраҳмондан, у Амрадан, у Оишадан ривоят қилди. У айтди: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бомдод намозидан олдинги икки ракъатни шунчалик енгил қилардиларки, мен ҳатто: ‹У иккисида Фаотиҳани ўқидиларми?› деб айтардим».