حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ اللَّيْثِ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ جَدِّي، عَنْ خَالِدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ مَخْرَمَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، أَنَّ كُرَيْبًا، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، قَالَ : سَأَلْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ كَيْفَ كَانَتْ صَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِاللَّيْلِ قَالَ : بِتُّ عِنْدَهُ لَيْلَةً وَهُوَ عِنْدَ مَيْمُونَةَ، فَنَامَ حَتَّى إِذَا ذَهَبَ ثُلُثُ اللَّيْلِ أَوْ نِصْفُهُ اسْتَيْقَظَ فَقَامَ إِلَى شَنٍّ فِيهِ مَاءٌ فَتَوَضَّأَ وَتَوَضَّأْتُ مَعَهُ، ثُمَّ قَامَ فَقُمْتُ إِلَى جَنْبِهِ عَلَى يَسَارِهِ فَجَعَلَنِي عَلَى يَمِينِهِ، ثُمَّ وَضَعَ يَدَهُ عَلَى رَأْسِي كَأَنَّهُ يَمَسُّ أُذُنِي كَأَنَّهُ يُوقِظُنِي فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ، قُلْتُ : فَقَرَأَ فِيهِمَا بِأُمِّ الْقُرْآنِ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ صَلَّى حَتَّى صَلَّى إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً بِالْوِتْرِ، ثُمَّ نَامَ فَأَتَاهُ بِلاَلٌ فَقَالَ : الصَّلاَةُ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَامَ فَرَكَعَ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ صَلَّى لِلنَّاسِ .
Бизга Абдулмалик ибн Шуайб ибн ал-Лайс ривоят қилди, менга отам, отамга бобом, унга Холид ибн Язид, унга Саид ибн Абу Ҳилол, унга Махрама ибн Сулаймон ривоят қилдики, Ибн Аббоснинг озод қилинган қули Курайб унга хабар бериб деди: Мен Ибн Аббосдан сўрадим: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг кечасидаги намози қандай эди?» У деди: Бир кеча унинг ҳузурида, у Маймунанинг ҳузурида бўлганида, қолдим. У ухлади, кечанинг учдан бири ёки ярми ўтганида уйғониб, ичида сув бўлган эски мешга туриб борди ва таҳорат қилди, мен ҳам у билан таҳорат қилдим. Сўнг у турди, мен ҳам унинг ён тарафига, чап томонига турдим. У мени ўнг томонига ўтказди. Сўнг қўлини бошимга қўйиб, қулоғимни ушлагандай, мени уйғотаётгандай қилди. Сўнг икки енгил ракат ўқиди. Мен дедим: Уларда ҳар ракатда Уммул-Қуръан (Фотиҳа)ни ўқиди. Сўнг салом берди, кейин яна ўқиб, витр билан ўн бир ракатга етказди. Сўнг ухлади. Билол келиб деди: «Намоз, эй Расулуллаҳ!» У туриб икки ракат ўқиди, сўнг одамларга (имом бўлиб) намоз ўқиб берди.