حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، أَخْبَرَنَا قُرَّانُ بْنُ تَمَّامٍ، ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، أَخْبَرَنَا أَبُو خَالِدٍ، - وَهَذَا لَفْظُهُ - عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَعْلَى، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَوْسٍ، عَنْ جَدِّهِ، - قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ فِي حَدِيثِهِ أَوْسُ بْنُ حُذَيْفَةَ - قَالَ قَدِمْنَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي وَفْدِ ثَقِيفٍ - قَالَ - فَنَزَلَتِ الأَحْلاَفُ عَلَى الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ وَأَنْزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَنِي مَالِكٍ فِي قُبَّةٍ لَهُ . قَالَ مُسَدَّدٌ وَكَانَ فِي الْوَفْدِ الَّذِينَ قَدِمُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ ثَقِيفٍ قَالَ كَانَ كُلَّ لَيْلَةٍ يَأْتِينَا بَعْدَ الْعِشَاءِ يُحَدِّثُنَا . قَالَ أَبُو سَعِيدٍ قَائِمًا عَلَى رِجْلَيْهِ حَتَّى يُرَاوِحَ بَيْنَ رِجْلَيْهِ مِنْ طُولِ الْقِيَامِ وَأَكْثَرُ مَا يُحَدِّثُنَا مَا لَقِيَ مِنْ قَوْمِهِ مِنْ قُرَيْشٍ ثُمَّ يَقُولُ لاَ سَوَاءً كُنَّا مُسْتَضْعَفِينَ مُسْتَذَلِّينَ - قَالَ مُسَدَّدٌ بِمَكَّةَ - فَلَمَّا خَرَجْنَا إِلَى الْمَدِينَةِ كَانَتْ سِجَالُ الْحَرْبِ بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمْ نُدَالُ عَلَيْهِمْ وَيُدَالُونَ عَلَيْنَا فَلَمَّا كَانَتْ لَيْلَةً أَبْطَأَ عَنِ الْوَقْتِ الَّذِي كَانَ يَأْتِينَا فِيهِ فَقُلْنَا لَقَدْ أَبْطَأْتَ عَنَّا اللَّيْلَةَ . قَالَ إِنَّهُ طَرَأَ عَلَىَّ جُزْئِي مِنَ الْقُرْآنِ فَكَرِهْتُ أَنْ أَجِيءَ حَتَّى أُتِمَّهُ . قَالَ أَوْسٌ سَأَلْتُ أَصْحَابَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَيْفَ يُحَزِّبُونَ الْقُرْآنَ قَالُوا ثَلاَثٌ وَخَمْسٌ وَسَبْعٌ وَتِسْعٌ وَإِحْدَى عَشْرَةَ وَثَلاَثَ عَشْرَةَ وَحِزْبُ الْمُفَصَّلِ وَحْدَهُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَحَدِيثُ أَبِي سَعِيدٍ أَتَمُّ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Қуррон ибн Таммом — (ҳ) — ва бизга Абдуллаҳ ибн Саид ривоят қилди, бизга Абу Холид — бу унинг лафзидир — Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ибн Яълодан, у Усмон ибн Абдуллаҳ ибн Авсдан, у бобосидан — Абдуллаҳ ибн Саид ўз ҳадисида «Авс ибн Ҳузайфа» деди — ривоят қилди, у деди: Биз Сақиф элчилигида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келдик. У деди: Ал-Аҳлоф (қабиласини) Муғийра ибн Шуъбанинг ҳузурига, Бану Моликни эса Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзининг чодирига туширди. Мусаддад деди: У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига Сақифдан келган элчилик орасида эди. У деди: У ҳар кеча хуфтондан кейин олдимизга келиб, бизга (ҳадис) сўзлаб берарди. Абу Саид деди: У оёқларида тик туриб, узоқ қиёмдан оёқларини галма-гал қўйиб турарди. Бизга энг кўп сўзлаб бергани — қавмидан, Қурайшдан кўрган (азоб-уқубатлари) эди. Сўнг у айтарди: «Тенг эмас: биз (Маккада) заиф ва хор бўлган эдик — Мусаддад ‹Маккада› деди — Мадинага чиққанимизда эса, уруш гоҳ биз томонимизга, гоҳ улар томонига галма-гал ўтиб турарди.» Бир кеча бизнинг олдимизга келар вақтидан кечикди. Биз дедик: «Бу кеча биздан кечикдинг.» У деди: «Қуръандан жузъим (вирд қисмим) қолди, уни тугатмасдан келишни ёқтирмадим.» Авс деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан: «Қуръанни қандай қисмларга (ҳизбларга) бўласизлар?» деб сўрадим. Улар: «Уч, беш, етти, тўққиз, ўн бир ва ўн уч (сура), ва Муфассални ўзича (алоҳида бир ҳизб қиламиз)» дедилар. Абу Довуд деди: Абу Саиднинг ҳадиси тўлиқроқдир.