حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ خَالِدٍ - حَدَّثَنِي الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَعْبَدِ بْنِ الْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ الْمَسْأَلَةُ أَنْ تَرْفَعَ، يَدَيْكَ حَذْوَ مَنْكِبَيْكَ أَوْ نَحْوَهُمَا وَالاِسْتِغْفَارُ أَنْ تُشِيرَ بِأُصْبُعٍ وَاحِدَةٍ وَالاِبْتِهَالُ أَنْ تَمُدَّ يَدَيْكَ جَمِيعًا .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Вуҳайб — яъни Ибн Холид — ривоят қилди, менга Аббос ибн Абдуллаҳ ибн Маъбад ибн Аббос ибн Абдулмутталиб Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: Сўраш (масъала) — қўлларингни елкаларинг баробарига ёки шунга яқин кўтаришингдир. Истиғфор — битта бармоқ билан ишора қилишингдир. Ибтиҳол (зорланиш) эса иккала қўлингни бирга узатишингдир.