حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سُرِقَتْ مِلْحَفَةٌ لَهَا فَجَعَلَتْ تَدْعُو عَلَى مَنْ سَرَقَهَا فَجَعَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ تُسَبِّخِي عَنْهُ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ لاَ تُسَبِّخِي أَىْ لاَ تُخَفِّفِي عَنْهُ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Ҳафс ибн Ғиёс Аъмашдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Атодан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Унинг бир чойшаби ўғирланган эди, у ўғирлаган кишига қарши (лаънат) дуоси қила бошлади. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ундан (гуноҳини) енгиллатма», дея бошладилар. Абу Довуд деди: «Ло тусаббихий» — яъни ундан (азобини) енгиллатма демакдир.