حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ الصَّبَّاحِ، حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ عُبَيْدٍ الطَّائِيُّ، عَنْ بُشَيْرِ بْنِ يَسَارٍ، زَعَمَ أَنَّ رَجُلاً، مِنَ الأَنْصَارِ يُقَالُ لَهُ سَهْلُ بْنُ أَبِي حَثْمَةَ أَخْبَرَهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَدَاهُ بِمِائَةٍ مِنْ إِبِلِ الصَّدَقَةِ - يَعْنِي دِيَةَ الأَنْصَارِيِّ الَّذِي قُتِلَ بِخَيْبَرَ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад ибн ас-Саббоҳ ривоят қилди, бизга Абу Нуъайм ривоят қилди, менга Саид ибн Убайд ат-Тоий Бушайр ибн Ясордан ривоят қилди. У ансорлардан Саҳл ибн Абу Ҳасма деб аталувчи бир киши унга хабар берганини даъво қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни (қонбаҳосини) садақа туяларидан юзтаси билан тўлади — яъни Хайбарда ўлдирилган ансорийнинг диятини.