حَدَّثَنَا أَبُو صَالِحٍ، مَحْبُوبُ بْنُ مُوسَى الأَنْطَاكِيُّ قَالَ أَخْبَرَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ صَالِحِ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ غَزَوْنَا مَعَ الْوَلِيدِ بْنِ هِشَامٍ وَمَعَنَا سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ وَعُمَرُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ فَغَلَّ رَجُلٌ مَتَاعًا فَأَمَرَ الْوَلِيدُ بِمَتَاعِهِ فَأُحْرِقَ وَطِيفَ بِهِ وَلَمْ يُعْطِهِ سَهْمَهُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَهَذَا أَصَحُّ الْحَدِيثَيْنِ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ أَنَّ الْوَلِيدَ بْنَ هِشَامٍ حَرَّقَ رَحْلَ زِيَادِ بْنِ سَعْدٍ - وَكَانَ قَدْ غَلَّ - وَضَرَبَهُ .
Бизга Абу Солиҳ Маҳбуб ибн Мусо ал-Антокий айтиб бериб деди: бизга Абу Ишоқ Солиҳ ибн Муҳаммаддан хабар бериб деди: Валидий ибн Ҳишом билан бирга ғазот қилдик. Биз билан бирга Солим ибн Абдуллаҳ ибн Умар ва Умар ибн Абдулазиз ҳам бор эди. Бир киши ашё ғулул қилди (ўлжадан ўғирлади). Шунда Валидий унинг ашёлари ҳақида буюрди, улар ёқиб юборилди ва у (ашё) атрофда айлантирилди, ҳамда унга улуши берилмади. Абу Довуд айтди: Бу икки ҳадиснинг энг саҳиҳидир. Буни бир нечта киши ривоят қилдики, Валидий ибн Ҳишом Зиёд ибн Саъднинг юкини — у ғулул қилган эди — ёқди ва уни урди.