حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمَّا أُصِيبَ سَعْدُ بْنُ مُعَاذٍ يَوْمَ الْخَنْدَقِ رَمَاهُ رَجُلٌ فِي الأَكْحَلِ فَضَرَبَ عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَيْمَةً فِي الْمَسْجِدِ فَيَعُودُهُ مِنْ قَرِيبٍ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди. У деди: Саъд ибн Муоз Хандақ кунида яраланганида, бир киши уни қўл томиридан отиб (яралади). Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам масжидда у учун бир чодир тикдилар (қурдилар), токи уни яқиндан бориб кўриб туришади.