أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بِشْرٍ، عَنْ أَبِي عُمَيْرِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ عُمُومَةٍ، لَهُ أَنَّ قَوْمًا، رَأَوُا الْهِلاَلَ فَأَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَهُمْ أَنْ يُفْطِرُوا بَعْدَ مَا ارْتَفَعَ النَّهَارُ وَأَنْ يَخْرُجُوا إِلَى الْعِيدِ مِنَ الْغَدِ .
Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Бишр ривоят қилди, Абу Умайр ибн Анасдан, у ўзининг амакиларидан (ривоят қилдики), бир қавм ҳилолни (ой кўринишини) кўриб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келишди. У киши уларга кун кўтарилганидан кейин рўзаларини очишни ва эртаси куни ҳайит (намози)га чиқишни буюрдилар.