حَدَّثَنَا الرَّبِيعُ بْنُ نَافِعٍ أَبُو تَوْبَةَ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ، - يَعْنِي ابْنَ سَلاَّمٍ - عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَنَّ أَبَا عَيَّاشٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ سَعْدَ بْنَ أَبِي وَقَّاصٍ، يَقُولُ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ بَيْعِ الرُّطَبِ بِالتَّمْرِ نَسِيئَةً . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ عِمْرَانُ بْنُ أَبِي أَنَسٍ عَنْ مَوْلًى لِبَنِي مَخْزُومٍ عَنْ سَعْدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ .
Бизга Робиъ ибн Нофиъ Абу Тавба ривоят қилди, бизга Муовия — яъни ибн Саллом — Яҳё ибн Абу Касирдан ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ хабар берди, унга Абу Айёш хабар беришича, у Саъд ибн Абу Ваққоснинг шундай деяётганини эшитган: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам янги хурмони қуруқ хурмога насияга (кечиктириб) сотишдан қайтардилар. Абу Довуд айтди: уни Имрон ибн Абу Анас Бану Махзумнинг бир мавлосидан, у Саъддан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилган.