حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ شَبِيبِ بْنِ غَرْقَدَةَ، حَدَّثَنِي الْحَىُّ، عَنْ عُرْوَةَ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي الْجَعْدِ الْبَارِقِيِّ - قَالَ أَعْطَاهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم دِينَارًا يَشْتَرِي بِهِ أُضْحِيَةً أَوْ شَاةً فَاشْتَرَى شَاتَيْنِ فَبَاعَ إِحْدَاهُمَا بِدِينَارٍ فَأَتَاهُ بِشَاةٍ وَدِينَارٍ فَدَعَا لَهُ بِالْبَرَكَةِ فِي بَيْعِهِ فَكَانَ لَوِ اشْتَرَى تُرَابًا لَرَبِحَ فِيهِ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Суфён Шабиб ибн Ғарқададан ривоят қилди, менга қабила кишилари Урвадан — яъни ибн Абу Жаъд ал-Бориқийдан — ривоят қилдиларки, у айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга бир динор бериб, у билан қурбонлик ёки қўй сотиб олишни буюрдилар. У икки қўй сотиб олди, сўнг улардан бирини бир динорга сотди ва бир қўй ҳамда бир динор олиб келди. Шунда у учун савдосида барака тилаб дуо қилдилар. Бас, у тупроқ сотиб олганда ҳам унда фойда топар эди.