حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ ابْنِ مُحَيِّصَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ اسْتَأْذَنَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي إِجَارَةِ الْحَجَّامِ فَنَهَاهُ عَنْهَا فَلَمْ يَزَلْ يَسْأَلُهُ وَيَسْتَأْذِنُهُ حَتَّى أَمَرَهُ أَنِ اعْلِفْهُ نَاضِحَكَ وَرَقِيقَكَ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ал-Қаънабий Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Ибн Муҳаййисадан, у отасидан ривоят қилдики, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан қон олувчининг (ҳажжом) иш ҳақи ҳақида рухсат сўради. Бас, улардан қайтардилар. У сўраб ва рухсат сўраб тураверди, токи: Уни туянгга ва қулингга эм қилиб бер, деб амр қилдилар.