حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ بَاعَ عَبْدًا وَلَهُ مَالٌ فَمَالُهُ لِلْبَائِعِ إِلاَّ أَنْ يَشْتَرِطَهُ الْمُبْتَاعُ وَمَنْ بَاعَ نَخْلاً مُؤَبَّرًا فَالثَّمَرَةُ لِلْبَائِعِ إِلاَّ أَنْ يَشْتَرِطَ الْمُبْتَاعُ " .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Суфён Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У деди: «Ким моли бўлган қулни сотса, унинг моли сотувчиники, фақат харидор уни шарт қилса (мустасно). Ва ким чанглатилган (чангланган) хурмони сотса, меваси сотувчиники, фақат харидор шарт қилса (мустасно).»