أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ ابْتَاعَ نَخْلاً بَعْدَ أَنْ تُؤَبَّرَ فَثَمَرَتُهَا لِلْبَائِعِ إِلاَّ أَنْ يَشْتَرِطَ الْمُبْتَاعُ وَمَنْ بَاعَ عَبْدًا وَلَهُ مَالٌ فَمَالُهُ لِلْبَائِعِ إِلاَّ أَنْ يَشْتَرِطَ الْمُبْتَاعُ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Суфён хабар берди, Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким хурмони чанглатилгандан кейин сотиб олса, унинг меваси сотувчиники бўлади — магар олувчи (бошқача) шарт қўйса. Ва ким бир қулни сотса, унинг моли бор бўлса, унинг моли сотувчиники бўлади — магар олувчи (бошқача) шарт қўйса,» дедилар.