أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا سَعْدَانُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ زَكَرِيَّا، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَأَعْيَا جَمَلِي فَأَرَدْتُ أَنْ أُسَيِّبَهُ فَلَحِقَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَدَعَا لَهُ فَضَرَبَهُ فَسَارَ سَيْرًا لَمْ يَسِرْ مِثْلَهُ فَقَالَ " بِعْنِيهِ بِوُقِيَّةٍ " . قُلْتُ لاَ . قَالَ " بِعْنِيهِ " . فَبِعْتُهُ بِوُقِيَّةٍ وَاسْتَثْنَيْتُ حُمْلاَنَهُ إِلَى الْمَدِينَةِ فَلَمَّا بَلَغْنَا الْمَدِينَةَ أَتَيْتُهُ بِالْجَمَلِ وَابْتَغَيْتُ ثَمَنَهُ ثُمَّ رَجَعْتُ فَأَرْسَلَ إِلَىَّ فَقَالَ " أَتُرَانِي إِنَّمَا مَاكَسْتُكَ لآخُذَ جَمَلَكَ خُذْ جَمَلَكَ وَدَرَاهِمَكَ " .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Саъдон ибн Яҳё хабар берди, Закариёдан, у Омирдан, у Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафарда эдим, туям ҳолдан тойди ва мен уни қўйиб юбормоқчи бўлдим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга етиб олдилар ва унга (туяга) дуо қилиб, урдилар. Шунда у ўхшаши бўлмаган тарзда (тез) юра бошлади. (У): «Буни менга бир уқияга сотгин,» дедилар. Мен: «Йўқ,» дедим. (У): «Буни менга сотгин,» дедилар. Шунда мен уни бир уқияга сотдим ва Мадинага қадар миниб боришни шарт қилдим. Мадинага етиб келганимизда, туяни олиб келдим ва унинг нархини истадим, сўнг қайтдим. Кейин (у) менга (одам) юборди ва: «Сен туянгни олиш учун сени савдолашаётган деб ўйлаяпсанми? Туянгни ҳам, пулингни ҳам олгин,» дедилар.