أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا سَعْدَانُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ زَكَرِيَّا، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَأَعْيَا جَمَلِي فَأَرَدْتُ أَنْ أُسَيِّبَهُ فَلَحِقَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَدَعَا لَهُ فَضَرَبَهُ فَسَارَ سَيْرًا لَمْ يَسِرْ مِثْلَهُ فَقَالَ " بِعْنِيهِ بِوُقِيَّةٍ " . قُلْتُ لاَ . قَالَ " بِعْنِيهِ " . فَبِعْتُهُ بِوُقِيَّةٍ وَاسْتَثْنَيْتُ حُمْلاَنَهُ إِلَى الْمَدِينَةِ فَلَمَّا بَلَغْنَا الْمَدِينَةَ أَتَيْتُهُ بِالْجَمَلِ وَابْتَغَيْتُ ثَمَنَهُ ثُمَّ رَجَعْتُ فَأَرْسَلَ إِلَىَّ فَقَالَ " أَتُرَانِي إِنَّمَا مَاكَسْتُكَ لآخُذَ جَمَلَكَ خُذْ جَمَلَكَ وَدَرَاهِمَكَ " .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар бериб, деди: бизга Саъдон ибн Яҳё хабар берди, Закариёдан, у Омирдан, у Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафарда эдим, туям ҳолдан тойди ва мен уни қўйиб юбормоқчи бўлдим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга етиб олдилар ва унга (туяга) дуо қилиб, урдилар. Шунда у ўхшаши бўлмаган тарзда (тез) юра бошлади. (У): «Буни менга бир уқияга сотгин,» дедилар. Мен: «Йўқ,» дедим. (У): «Буни менга сотгин,» дедилар. Шунда мен уни бир уқияга сотдим ва Мадинага қадар миниб боришни шарт қилдим. Мадинага етиб келганимизда, туяни олиб келдим ва унинг нархини истадим, сўнг қайтдим. Кейин (у) менга (одам) юборди ва: «Сен туянгни олиш учун сени савдолашаётган деб ўйлаяпсанми? Туянгни ҳам, пулингни ҳам олгин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى بْنِ الطَّبَّاعِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ مُغِيرَةَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ غَزَوْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَلَى نَاضِحٍ لَنَا ثُمَّ ذَكَرْتُ الْحَدِيثَ بِطُولِهِ ثُمَّ ذَكَرَ كَلاَمًا مَعْنَاهُ فَأُزْحِفَ الْجَمَلُ فَزَجَرَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَانْتَشَطَ حَتَّى كَانَ أَمَامَ الْجَيْشِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا جَابِرُ مَا أَرَى جَمَلَكَ إِلاَّ قَدِ انْتَشَطَ " . قُلْتُ بِبَرَكَتِكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " بِعْنِيهِ وَلَكَ ظَهْرُهُ حَتَّى تَقْدَمَ " . فَبِعْتُهُ وَكَانَتْ لِي إِلَيْهِ حَاجَةٌ شَدِيدَةٌ وَلَكِنِّي اسْتَحْيَيْتُ مِنْهُ فَلَمَّا قَضَيْنَا غَزَاتَنَا وَدَنَوْنَا اسْتَأْذَنْتُهُ بِالتَّعْجِيلِ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي حَدِيثُ عَهْدٍ بِعُرْسٍ . قَالَ " أَبِكْرًا تَزَوَّجْتَ أَمْ ثَيِّبًا " . قُلْتُ بَلْ ثَيِّبًا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو أُصِيبَ وَتَرَكَ جَوَارِيَ أَبْكَارًا فَكَرِهْتُ أَنْ آتِيَهُنَّ بِمِثْلِهِنَّ فَتَزَوَّجْتُ ثَيِّبًا تُعَلِّمُهُنَّ وَتُؤَدِّبُهُنَّ فَأَذِنَ لِي وَقَالَ لِي " ائْتِ أَهْلَكَ عِشَاءً " . فَلَمَّا قَدِمْتُ أَخْبَرْتُ خَالِي بِبَيْعِيَ الْجَمَلَ فَلاَمَنِي فَلَمَّا قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غَدَوْتُ بِالْجَمَلِ فَأَعْطَانِي ثَمَنَ الْجَمَلِ وَالْجَمَلَ وَسَهْمًا مَعَ النَّاسِ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Абдуллаҳ хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Исо ибн ат-Таббў ривоят қилди, деди: бизга Абу Авона, Муғирадан, у Шаъбийдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга бизнинг бир сувташар туямизда жангга чиқдим — сўнг (рови) ҳадисни тўлиқ зикр қилди — кейин мазмуни шундай бўлган гапни зикр қилди: Туя ҳориб қолди, шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни силтадилар (ҳайдадилар), шунда у жонланиб, қўшиннинг олдига ўтиб кетди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Жобир, мен туянгни жонланиб қолди деб кўрмоқдаман,» дедилар. Мен: «Сизнинг баракангиз билан, эй Расулаллаҳ,» дедим. (У): «Буни менга сотгин ва (Мадинага) етиб келгунингча унинг усти (мингилиги) сенга (рухсат),» дедилар. Шунда мен уни сотдим — менга унга жуда қаттиқ эҳтиёжим бор эди, лекин мен (у кишидан) уялдим (қайтаришга ботинмадим). Жангимизни тугатиб, (Мадинага) яқинлашганимизда, мен ундан (олдинроқ) тезроқ кетишга рухсат сўраб, дедим: «Эй Расулаллаҳ, мен янги уйланган кишиман.» (У): «Бокира қиз олдингми ёки тул аёлми?» дедилар. Мен: «Тул аёл, эй Расулаллаҳ; Абдуллаҳ ибн Амр (отам) шаҳид бўлиб, ёш бокира қизларни (сингилларимни) қолдирган эди, шунинг учун мен уларнинг ўзига ўхшаш (ёш)ни келтиришни ёқтирмадим, балки уларга (сингилларимга) таълим берадиган ва одоб ўргатадиган тул аёлни олдим,» дедим. Шунда (у) менга рухсат берди ва менга: «Аҳлингнинг олдига кечқурун боргин,» дедилар. Мен (Мадинага) етиб келганимда, туяни сотганимни тоғамга айтдим, у мени койиди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) етиб келганларида, мен эрталаб туяни олиб бордим, шунда (у) менга туянинг нархини ҳам, туянинг ўзини ҳам ва одамлар билан бирга бир улуш (ўлжа)ни ҳам бердилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ وَكُنْتُ عَلَى جَمَلٍ فَقَالَ " مَا لَكَ فِي آخِرِ النَّاسِ " . قُلْتُ أَعْيَا بَعِيرِي فَأَخَذَ بِذَنَبِهِ ثُمَّ زَجَرَهُ فَإِنْ كُنْتُ إِنَّمَا أَنَا فِي أَوَّلِ النَّاسِ يُهِمُّنِي رَأْسُهُ فَلَمَّا دَنَوْنَا مِنَ الْمَدِينَةِ قَالَ " مَا فَعَلَ الْجَمَلُ بِعْنِيهِ " . قُلْتُ لاَ بَلْ هُوَ لَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " لاَ بَلْ بِعْنِيهِ " . قُلْتُ لاَ بَلْ هُوَ لَكَ . قَالَ " لاَ بَلْ بِعْنِيهِ قَدْ أَخَذْتُهُ بِوُقِيَّةٍ ارْكَبْهُ فَإِذَا قَدِمْتَ الْمَدِينَةَ فَائْتِنَا بِهِ " . فَلَمَّا قَدِمْتُ الْمَدِينَةَ جِئْتُهُ بِهِ فَقَالَ لِبِلاَلٍ " يَا بِلاَلُ زِنْ لَهُ أُوقِيَّةً وَزِدْهُ قِيرَاطًا " . قُلْتُ هَذَا شَىْءٌ زَادَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يُفَارِقْنِي فَجَعَلْتُهُ فِي كِيسٍ فَلَمْ يَزَلْ عِنْدِي حَتَّى جَاءَ أَهْلُ الشَّامِ يَوْمَ الْحَرَّةِ فَأَخَذُوا مِنَّا مَا أَخَذُوا .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилиб, деди: бизга Абу Муовия, ал-Аъмашдан, у Солим ибн Абил-Жаъддан, у Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафарда эдим ва бир туяда эдим. (У): «Сенга нима бўлди, одамларнинг охирида (қолиб кетибсан)?» дедилар. Мен: «Туям ҳориди,» дедим. Шунда (у) унинг думидан тутиб, сўнг уни ҳайдадилар, шундан кейин мен одамларнинг энг олдида бўлиб қолдим, ҳатто унинг боши (бошқалардан олдинга ўтиб кетишидан) мени ташвишга соларди. (Мадинага) яқинлашганимизда: «Туя нима бўлди? Буни менга сотгин,» дедилар. Мен: «Йўқ, балки у сизники, эй Расулаллаҳ,» дедим. (У): «Йўқ, балки менга сотгин,» дедилар. Мен: «Йўқ, балки у сизники,» дедим. (У): «Йўқ, балки менга сотгин, мен уни бир уқияга олдим. Уни миниб юр, Мадинага етиб келганингда, уни бизга олиб келгин,» дедилар. Мен Мадинага етиб келганимда, уни (туяни) олиб келдим. Шунда (у) Билолга: «Эй Билол, унга бир уқия тортиб (тарозида ўлчаб) бергин ва унга бир қирот қўшгин,» дедилар. Мен: «Бу Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга қўшиб берган нарса,» дедим. Шу (қўшимча) мендан ажралмади, мен уни бир ҳамёнга солиб қўйдим, у Ҳарра кунида Шом аҳли келиб, биздан олганларини олиб кетгунига қадар менда турди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ أَدْرَكَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَكُنْتُ عَلَى نَاضِحٍ لَنَا سَوْءٍ فَقُلْتُ لاَ يَزَالُ لَنَا نَاضِحُ سَوْءٍ يَا لَهْفَاهُ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " تَبِيعُنِيهِ يَا جَابِرُ " . قُلْتُ بَلْ هُوَ لَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ اللَّهُمَّ ارْحَمْهُ قَدْ أَخَذْتُهُ بِكَذَا وَكَذَا وَقَدْ أَعَرْتُكَ ظَهْرَهُ إِلَى الْمَدِينَةِ " . فَلَمَّا قَدِمْتُ الْمَدِينَةَ هَيَّأْتُهُ فَذَهَبْتُ بِهِ إِلَيْهِ فَقَالَ " يَا بِلاَلُ أَعْطِهِ ثَمَنَهُ " . فَلَمَّا أَدْبَرْتُ دَعَانِي فَخِفْتُ أَنْ يَرُدَّهُ فَقَالَ " هُوَ لَكَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Суфён, Абуз-Зубайрдан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга етиб олдилар, мен бизнинг ёмон (ҳориган) сувташар туямизда эдим. Мен: «Бизнинг ёмон сувташар туямиз тинмайди (яхшиланмайди), воҳ аттанг!» дедим. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Буни менга сотасанми, эй Жобир?» дедилар. Мен: «Балки у сизники, эй Расулаллаҳ,» дедим. (У): «Аллаҳим, уни мағфират қилгин; Аллаҳим, унга раҳм қилгин. Мен уни шунча ва шунча (пулга) олдим ва унинг устини (мингилигини) Мадинага қадар сенга арият (омонат) қилдим (берган бўлдим),» дедилар. Мен Мадинага етиб келганимда, уни тайёрлаб, олиб бордим. Шунда (у): «Эй Билол, унга унинг нархини бергин,» дедилар. Мен орқамга қайтаётганимда, (у) мени чақирди — мен уни (туяни) қайтариб беради деб қўрқдим — шунда (у): «У (туя) сеники,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي قَالَ، حَدَّثَنَا أَبُو نَضْرَةَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنَّا نَسِيرُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا عَلَى نَاضِحٍ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَتَبِيعُنِيهِ بِكَذَا وَكَذَا وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَكَ " . قُلْتُ نَعَمْ هُوَ لَكَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ قَالَ " أَتَبِيعُنِيهِ بِكَذَا وَكَذَا وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَكَ " . قُلْتُ نَعَمْ هُوَ لَكَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ . قَالَ " أَتَبِيعُنِيهِ بِكَذَا وَكَذَا وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَكَ " . قُلْتُ نَعَمْ هُوَ لَكَ . قَالَ أَبُو نَضْرَةَ وَكَانَتْ كَلِمَةً يَقُولُهَا الْمُسْلِمُونَ افْعَلْ كَذَا وَكَذَا وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَكَ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга ал-Муътамир ривоят қилди, деди: мен отамдан эшитдим, у деди: бизга Абу Назра, Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга юрар эдик, мен бир сувташар туяда эдим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Буни менга шунча ва шунча (пулга) сотасанми, Аллаҳ сени мағфират қилсин?» дедилар. Мен: «Ҳа, у сизники, эй Аллаҳнинг Набийси,» дедим. (У): «Буни менга шунча ва шунча (пулга) сотасанми, Аллаҳ сени мағфират қилсин?» дедилар. Мен: «Ҳа, у сизники, эй Аллаҳнинг Набийси,» дедим. (У): «Буни менга шунча ва шунча (пулга) сотасанми, Аллаҳ сени мағфират қилсин?» дедилар. Мен: «Ҳа, у сизники,» дедим. Абу Назра деди: Бу мусулмонлар айтадиган бир сўз (жумла) эди: «Шундай-шундай қилгин, Аллаҳ сени мағфират қилсин.»