حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي جَعْفَرٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ أَبِي عِمْرَانَ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ شَفَعَ لأَخِيهِ بِشَفَاعَةٍ فَأَهْدَى لَهُ هَدِيَّةً عَلَيْهَا فَقَبِلَهَا فَقَدْ أَتَى بَابًا عَظِيمًا مِنْ أَبْوَابِ الرِّبَا " .
Бизга Аҳмад ибн Амр ибн ас-Сарҳ ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб Умар ибн Моликдан, у Убайдуллаҳ ибн Абу Жаъфардан, у Холид ибн Абу Имрондан, у ал-Қосимдан, у Абу Умомадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилдики, у: «Ким ўз биродарига шафоат қилсаю, у эса унга бунинг эвазига ҳадя (совға) бериб, у уни қабул қилса, демак, у рибо (судхўрлик) эшикларидан улкан бир эшикка келибди» деди.