حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، أَخْبَرَنِي أَبُو بَكْرَةَ، بَكَّارُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ أَخْبَرَتْنِي عَمَّتِي، كَبْشَةُ بِنْتُ أَبِي بَكْرَةَ - وَقَالَ غَيْرُ مُوسَى كَيِّسَةُ بِنْتُ أَبِي بَكْرَةَ - أَنَّ أَبَاهَا، كَانَ يَنْهَى أَهْلَهُ عَنِ الْحِجَامَةِ، يَوْمَ الثُّلاَثَاءِ وَيَزْعُمُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّ يَوْمَ الثُّلاَثَاءِ يَوْمُ الدَّمِ وَفِيهِ سَاعَةٌ لاَ يَرْقَأُ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, менга Абу Бакра Баккор ибн Абдулазиз хабар берди, менга аммам Кабша бинт Абу Бакра хабар берди — Мусодан бошқаси: «Каййиса бинт Абу Бакра» деди — унинг отаси оиласини сешанба куни ҳижома қилдиришдан қайтарар ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилиб: «Сешанба куни қон кунидир, унда бир соат борки, (ўша пайтда) қон тўхтамайди», дер эди.