حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها قَالَتْ كَانَ وِسَادَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - قَالَ ابْنُ مَنِيعٍ - الَّتِي يَنَامُ عَلَيْهَا بِاللَّيْلِ - ثُمَّ اتَّفَقَا - مِنْ أَدَمٍ حَشْوُهَا لِيفٌ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Аҳмад ибн Манииъ, улар: бизга Абу Муовия Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша розияллаҳу анҳодан ривоят қилиб, дедилар. Оиша деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ёстиқлари — Ибн Манииъ деди: тунда устида ухлайдиган ёстиқлари — кейин иккови (рови) бир хил ривоят қилди — теридан бўлиб, ичи хурмо толаси билан тўлдирилган эди.