حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ مَرْزُوقٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَشْعَثِ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ ثَعْلَبَةَ بْنِ ضُبَيْعَةَ، قَالَ دَخَلْنَا عَلَى حُذَيْفَةَ فَقَالَ إِنِّي لأَعْرِفُ رَجُلاً لاَ تَضُرُّهُ الْفِتَنُ شَيْئًا . قَالَ فَخَرَجْنَا فَإِذَا فُسْطَاطٌ مَضْرُوبٌ فَدَخَلْنَا فَإِذَا فِيهِ مُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ فَسَأَلْنَاهُ عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ مَا أُرِيدُ أَنْ يَشْتَمِلَ عَلَىَّ شَىْءٌ مِنْ أَمْصَارِكُمْ حَتَّى تَنْجَلِيَ عَمَّا انْجَلَتْ .
Бизга Амр ибн Марзуқ ривоят қилди, бизга Шуъба хабар берди, ал-Ашъас ибн Сулаймдан, у Абу Бурдадан, у Саълаба ибн Зубайъадан: У деди: Биз Ҳузайфанинг ҳузурига кирдик. У деди: «Мен бир кишини биламанки, фитналар унга ҳеч қандай зарар етказмайди.» У деди: Биз чиқдик, қарасак, тикилган бир чодир. Биз кирдик, қарасак, унда Муҳаммад ибн Маслама бор. Биз ундан бу ҳақда сўрадик. У деди: «Мен сизларнинг шаҳарларингиздан бирортаси мени қамраб олишини истамайман, токи вазият равшанлашгунча.»