حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لأَنْ يَمْتَلِئَ جَوْفُ أَحَدِكُمْ قَيْحًا خَيْرٌ لَهُ مِنْ أَنْ يَمْتَلِئَ شِعْرًا " . قَالَ أَبُو عَلِيٍّ بَلَغَنِي عَنْ أَبِي عُبَيْدٍ أَنَّهُ قَالَ وَجْهُهُ أَنْ يَمْتَلِئَ قَلْبُهُ حَتَّى يَشْغَلَهُ عَنِ الْقُرْآنِ وَذِكْرِ اللَّهِ فَإِذَا كَانَ الْقُرْآنُ وَالْعِلْمُ الْغَالِبُ فَلَيْسَ جَوْفُ هَذَا عِنْدَنَا مُمْتَلِئًا مِنَ الشِّعْرِ وَإِنَّ مِنَ الْبَيَانِ لَسِحْرًا . قَالَ كَأَنَّ الْمَعْنَى أَنْ يَبْلُغَ مِنْ بَيَانِهِ أَنْ يَمْدَحَ الإِنْسَانَ فَيَصْدُقَ فِيهِ حَتَّى يَصْرِفَ الْقُلُوبَ إِلَى قَوْلِهِ ثُمَّ يَذُمَّهُ فَيَصْدُقَ فِيهِ حَتَّى يَصْرِفَ الْقُلُوبَ إِلَى قَوْلِهِ الآخَرِ فَكَأَنَّهُ سَحَرَ السَّامِعِينَ بِذَلِكَ .
Бизга Абул-Валид ат-Таёлисий ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам айтди: «Сизлардан бировингизнинг ичи йиринг билан тўлиши, шеър билан тўлишидан кўра яхшироқдир.» Абу Алий айтди: Менга Абу Убайддан етиб келдики, у шундай деди: Бунинг маъноси — қалби шеърга шу даражада тўлишики, уни Қуръандан ва Аллаҳни зикр қилишдан чалғитади. Агар Қуръан ва илм ғолиб бўлса, бизнинг олдимизда бу кишининг ичи шеър билан тўлган ҳисобланмайди. «Албатта, баённинг баъзиси сеҳрдир.» У айтди: Бун: баёни шу даражага етадики, бирор инсонни мақтаб, унда рост сўзлаб, қалбларни ўз сўзига буради, сўнг уни мазаммат қилиб, унда ҳам рост сўзлаб, қалбларни бошқа сўзига буради, гўё у эшитувчиларни шу билан сеҳрлагандек бўлади дегани.