حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لأَنْ يَمْتَلِئَ جَوْفُ أَحَدِكُمْ قَيْحًا خَيْرٌ لَهُ مِنْ أَنْ يَمْتَلِئَ شِعْرًا " . قَالَ أَبُو عَلِيٍّ بَلَغَنِي عَنْ أَبِي عُبَيْدٍ أَنَّهُ قَالَ وَجْهُهُ أَنْ يَمْتَلِئَ قَلْبُهُ حَتَّى يَشْغَلَهُ عَنِ الْقُرْآنِ وَذِكْرِ اللَّهِ فَإِذَا كَانَ الْقُرْآنُ وَالْعِلْمُ الْغَالِبُ فَلَيْسَ جَوْفُ هَذَا عِنْدَنَا مُمْتَلِئًا مِنَ الشِّعْرِ وَإِنَّ مِنَ الْبَيَانِ لَسِحْرًا . قَالَ كَأَنَّ الْمَعْنَى أَنْ يَبْلُغَ مِنْ بَيَانِهِ أَنْ يَمْدَحَ الإِنْسَانَ فَيَصْدُقَ فِيهِ حَتَّى يَصْرِفَ الْقُلُوبَ إِلَى قَوْلِهِ ثُمَّ يَذُمَّهُ فَيَصْدُقَ فِيهِ حَتَّى يَصْرِفَ الْقُلُوبَ إِلَى قَوْلِهِ الآخَرِ فَكَأَنَّهُ سَحَرَ السَّامِعِينَ بِذَلِكَ .
Бизга Абул-Валид ат-Таёлисий ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам айтди: «Сизлардан бировингизнинг ичи йиринг билан тўлиши, шеър билан тўлишидан кўра яхшироқдир.» Абу Алий айтди: Менга Абу Убайддан етиб келдики, у шундай деди: Бунинг маъноси — қалби шеърга шу даражада тўлишики, уни Қуръандан ва Аллаҳни зикр қилишдан чалғитади. Агар Қуръан ва илм ғолиб бўлса, бизнинг олдимизда бу кишининг ичи шеър билан тўлган ҳисобланмайди. «Албатта, баённинг баъзиси сеҳрдир.» У айтди: Бун: баёни шу даражага етадики, бирор инсонни мақтаб, унда рост сўзлаб, қалбларни ўз сўзига буради, сўнг уни мазаммат қилиб, унда ҳам рост сўзлаб, қалбларни бошқа сўзига буради, гўё у эшитувчиларни шу билан сеҳрлагандек бўлади дегани.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ مَرْوَانَ بْنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَسْوَدِ بْنِ عَبْدِ يَغُوثَ، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ مِنَ الشِّعْرِ حِكْمَةً " .
Бизга Абу Бакр ибн Аби Шайба ривоят қилди, бизга Ибн Муборак ривоят қилди, Юнусдан, у Зуҳрийдан: У айтди: Бизга Абу Бакр ибн Абдурраҳмон ибн Ҳорис ибн Ҳишом ривоят қилди, у Марвон ибн Ҳакамдан, у Абдурраҳмон ибн Асвад ибн Абдияғусдан, у Убайй ибн Каъбдан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта, шеърларнинг баъзисида ҳикмат бор» деди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلَ يَتَكَلَّمُ بِكَلاَمٍ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنَ الْبَيَانِ سِحْرًا وَإِنَّ مِنَ الشِّعْرِ حُكْمًا " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абу Авона ривоят қилди, Симокдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан: У айтди: Бир аъробий Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб, гапира бошлади. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта, баённинг баъзиси сеҳрдир ва албатта, шеърларнинг баъзиси ҳикматдир» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ فَارِسٍ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو تُمَيْلَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو جَعْفَرٍ النَّحْوِيُّ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ ثَابِتٍ، قَالَ حَدَّثَنِي صَخْرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ مِنَ الْبَيَانِ سِحْرًا وَإِنَّ مِنَ الْعِلْمِ جَهْلاً وَإِنَّ مِنَ الشِّعْرِ حُكْمًا وَإِنَّ مِنَ الْقَوْلِ عِيَالاً " . فَقَالَ صَعْصَعَةُ بْنُ صُوحَانَ صَدَقَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَّا قَوْلُهُ " إِنَّ مِنَ الْبَيَانِ سِحْرًا " . فَالرَّجُلُ يَكُونُ عَلَيْهِ الْحَقُّ وَهُوَ أَلْحَنُ بِالْحُجَجِ مِنْ صَاحِبِ الْحَقِّ فَيَسْحَرُ الْقَوْمَ بِبَيَانِهِ فَيَذْهَبُ بِالْحَقِّ وَأَمَّا قَوْلُهُ " إِنَّ مِنَ الْعِلْمِ جَهْلاً " . فَيَتَكَلَّفُ الْعَالِمُ إِلَى عِلْمِهِ مَا لاَ يَعْلَمُ فَيُجَهِّلُهُ ذَلِكَ وَأَمَّا قَوْلُهُ " إِنَّ مِنَ الشِّعْرِ حُكْمًا " . فَهِيَ هَذِهِ الْمَوَاعِظُ وَالأَمْثَالُ الَّتِي يَتَّعِظُ بِهَا النَّاسُ وَأَمَّا قَوْلُهُ " إِنَّ مِنَ الْقَوْلِ عِيَالاً " . فَعَرْضُكَ كَلاَمَكَ وَحَدِيثَكَ عَلَى مَنْ لَيْسَ مِنْ شَأْنِهِ وَلاَ يُرِيدُهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Форис ривоят қилди, бизга Саид ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Абу Тумайла ривоят қилиб айтди: Менга Абу Жаъфар ан-Наҳвий Абдуллаҳ ибн Собит ривоят қилиб айтди: Менга Сахр ибн Абдуллаҳ ибн Бурайда ривоят қилди, у отасидан, у бобосидан: У айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитдим: «Албатта, баённинг баъзиси сеҳрдир, илмнинг баъзиси жаҳолатдир, шеърнинг баъзиси ҳикматдир ва сўзнинг баъзиси ортиқча юкдир.» Шунда Саъсаъа ибн Суҳон деди: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам рост айтди. Унинг «Албатта, баённинг баъзиси сеҳрдир» деган сўзига келсак: Бир киши ҳақ эгасидан кўра далил келтиришда моҳирроқ бўлса-да, ҳақ унинг зиммасида бўлади, шунда у ўз баёни билан қавмни сеҳрлаб, ҳақни олиб кетади. «Албатта, илмнинг баъзиси жаҳолатдир» деган сўзига келсак: Олим ўз илмига билмаган нарсасини қўшиб, оғирлик қилади, бу эса уни жоҳил қилиб қўяди. «Албатта, шеърнинг баъзиси ҳикматдир» деган сўзига келсак: Бу — одамлар панд-насиҳат оладиган ўша мавъизалар ва масаллардир. «Албатта, сўзнинг баъзиси ортиқча юкдир» деган сўзига келсак: Бу — сенинг сўзинг ва гапингни унга алоқаси бўлмаган ва уни истамайдиган кишига арз қилишингдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي خَلَفٍ، وَأَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدٍ، قَالَ مَرَّ عُمَرُ بِحَسَّانَ وَهُوَ يُنْشِدُ فِي الْمَسْجِدِ فَلَحَظَ إِلَيْهِ فَقَالَ قَدْ كُنْتُ أُنْشِدُ وَفِيهِ مَنْ هُوَ خَيْرٌ مِنْكَ .
Бизга Ибн Аби Халаф ва Аҳмад ибн Абда ривоят қилдилар — маъноси бир — улар айтдилар: Бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Зуҳрийдан, у Саиддан: У айтди: Умар Ҳассоннинг ёнидан ўтди, у масжидда шеър айтаётган эди. Умар унга ўқрайиб қаради. Шунда у: «Мен ўзингдан ҳам яхшироқ зот бор жойда шеър айтар эдим» деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، بِمَعْنَاهُ زَادَ فَخَشِيَ أَنْ يَرْمِيَهُ، بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَجَازَهُ .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар хабар берди, Зуҳрийдан, у Саид ибн Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан, шу маънода. У шуни қўшди: У Ҳассонни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан таъна қилишидан қўрқди, шунда унга рухсат берди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الْمِصِّيصِيُّ، لُوَيْنٌ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُرْوَةَ، وَهِشَامٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضَعُ لِحَسَّانَ مِنْبَرًا فِي الْمَسْجِدِ فَيَقُومُ عَلَيْهِ يَهْجُو مَنْ قَالَ فِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ رُوحَ الْقُدُسِ مَعَ حَسَّانَ مَا نَافَحَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " .
Бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ал-Мисийсий — Лувайн — ривоят қилди, бизга Ибн Абиз-Зинод ривоят қилди, отасидан, у Урвадан, ҳамда Ҳишомдан, у Урвадан, у Оишадан розияллаҳу анҳо: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам масжидда Ҳассонга минбар қўйиб берарди, у унга чиқиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳақида ёмон гапирганларни ҳажв қиларди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта, Ҳассон Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам томонидан ҳимоя қилиб турган экан, Руҳул-Қудус у билан биргадир» деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمَرْوَزِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ يَزِيدَ النَّحْوِيِّ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ { وَالشُّعَرَاءُ يَتَّبِعُهُمُ الْغَاوُونَ } فَنَسَخَ مِنْ ذَلِكَ وَاسْتَثْنَى فَقَالَ { إِلاَّ الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ وَذَكَرُوا اللَّهَ كَثِيرًا } .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ал-Марвазий ривоят қилиб айтди: Менга Алий ибн Ҳусайн ривоят қилди, отасидан, у Язид ан-Наҳвийдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан: У айтди: «Шоирларга гумроҳлар эргашадилар» деган оят тушди, сўнг ундан бир қисми мансух қилиниб, истисно қилинди ва: «Магар иймон келтириб, яхши амаллар қилган ва Аллаҳни кўп зикр қилганлар бундан мустасно» дейилди.