حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمَرْوَزِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ يَزِيدَ النَّحْوِيِّ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ { وَالشُّعَرَاءُ يَتَّبِعُهُمُ الْغَاوُونَ } فَنَسَخَ مِنْ ذَلِكَ وَاسْتَثْنَى فَقَالَ { إِلاَّ الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ وَذَكَرُوا اللَّهَ كَثِيرًا } .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ал-Марвазий ривоят қилиб айтди: Менга Алий ибн Ҳусайн ривоят қилди, отасидан, у Язид ан-Наҳвийдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан: У айтди: «Шоирларга гумроҳлар эргашадилар» деган оят тушди, сўнг ундан бир қисми мансух қилиниб, истисно қилинди ва: «Магар иймон келтириб, яхши амаллар қилган ва Аллаҳни кўп зикр қилганлар бундан мустасно» дейилди.