حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جُحَادَةَ، عَنْ عَبْدِ الْجَبَّارِ بْنِ وَائِلٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا الْحَدِيثِ قَالَ فَلَمَّا سَجَدَ وَقَعَتَا رُكْبَتَاهُ إِلَى الأَرْضِ قَبْلَ أَنْ تَقَعَ كَفَّاهُ - قَالَ - فَلَمَّا سَجَدَ وَضَعَ جَبْهَتَهُ بَيْنَ كَفَّيْهِ وَجَافَى عَنْ إِبْطَيْهِ . قَالَ حَجَّاجٌ وَقَالَ هَمَّامٌ وَحَدَّثَنَا شَقِيقٌ حَدَّثَنِي عَاصِمُ بْنُ كُلَيْبٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمِثْلِ هَذَا وَفِي حَدِيثِ أَحَدِهِمَا - وَأَكْبَرُ عِلْمِي أَنَّهُ حَدِيثُ مُحَمَّدِ بْنِ جُحَادَةَ - وَإِذَا نَهَضَ نَهَضَ عَلَى رُكْبَتَيْهِ وَاعْتَمَدَ عَلَى فَخِذَيْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Маъмар ривоят қилди, бизга Ҳажжож ибн Минҳол ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жуҳода Абдулжаббор ибн Воилъдан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу ҳадисда ривоят қилди. У деди: У зот сажда қилганларида тиззалари кафтларидан олдин ерга тегди — деди — сажда қилганларида пешаналарини икки кафти орасига қўйиб, қўлтиқларидан узоқлаштирдилар. Ҳажжож деди: Ҳаммом деди: Бизга Шақиқ ривоят қилди, менга Осим ибн Кулайб отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунга ўхшаш ривоят қилди. Улардан бирининг ҳадисида — энг кучли илмим шуки, у Муҳаммад ибн Жуҳоданинг ҳадисидир — : У зот турганларида тиззалари устида турар ва сонларига суянардилар.