حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ إِسْحَاقَ الْكُوفِيِّ، عَنْ سَيَّارٍ أَبِي الْحَكَمِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ أَخْذُ الأَكُفِّ عَلَى الأَكُفِّ فِي الصَّلاَةِ تَحْتَ السُّرَّةِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ سَمِعْتُ أَحْمَدَ بْنَ حَنْبَلٍ يُضَعِّفُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ إِسْحَاقَ الْكُوفِيَّ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид ибн Зиёд Абдурроҳман ибн Ишоқ ал-Куфийъдан, у Сайёр Абул-Ҳакамъдан, у Абу Воилъдан ривоят қилди. У деди: Абу Ҳурайра: «Намозда кафтларни кафтлар устига киндик остига ушлаш (суннатдир)» деди. Абу Довуд деди: Мен Аҳмад ибн Ҳанбалнинг Абдурроҳман ибн Ишоқ ал-Куфийни заиф санаганини эшитдим.