حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ، قَالَ قُلْنَا لِخَبَّابٍ هَلْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ قَالَ نَعَمْ . قُلْنَا بِمَ كُنْتُمْ تَعْرِفُونَ ذَاكَ قَالَ بِاضْطِرَابِ لِحْيَتِهِ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид ибн Зиёд ривоят қилди, у Аъмашдан, у Умора ибн Умайрдан, у Абу Маъмардан ривоят қилди: «Биз Хаббобга: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам пешин ва асрда қироат қилар эдиларми?› деб сўрадик. У: ‹Ҳа›, деди. Биз: ‹Буни қайсидан билар эдингиз?› дедик. У: ‹Соқолининг ҳаракатланишидан›, деди.»