حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ قَيْسِ بْنِ سَعْدٍ، وَعُمَارَةَ بْنِ مَيْمُونٍ، وَحَبِيبٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ فِي كُلِّ صَلاَةٍ يُقْرَأُ فَمَا أَسْمَعَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَسْمَعْنَاكُمْ وَمَا أَخْفَى عَلَيْنَا أَخْفَيْنَا عَلَيْكُمْ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Қайс ибн Саъддан ва Умора ибн Маймундан ва Ҳабибдан, улар Ато ибн Абу Робоҳдан ривоят қилдики, Абу Ҳурайра деди: Ҳар намозда қироат қилинади. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга эшиттирганни биз сизларга эшиттирдик, биздан яширганни биз сизлардан яширдик.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامِ بْنِ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنِ الْحَجَّاجِ، - وَهَذَا لَفْظُهُ - عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، - قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى وَأَبِي سَلَمَةَ ثُمَّ اتَّفَقَا - عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِنَا فَيَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ وَسُورَتَيْنِ وَيُسْمِعُنَا الآيَةَ أَحْيَانًا وَكَانَ يُطَوِّلُ الرَّكْعَةَ الأُولَى مِنَ الظُّهْرِ وَيُقَصِّرُ الثَّانِيَةَ وَكَذَلِكَ فِي الصُّبْحِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ لَمْ يَذْكُرْ مُسَدَّدٌ فَاتِحَةَ الْكِتَابِ وَسُورَةً .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё Ҳишом ибн Абу Абдуллаҳдан, (ҳ) ва бизга ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга ибн Абу Адий ал-Ҳажжождан — бу унинг лафзи — у Яҳёдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан — ибн ал-Мусанно «ва Абу Саламадан» деди, сўнг иттифоқ қилдилар — у Абу Қатодадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга намоз ўқиб берарди ва пешин ҳамда асрда дастлабки икки ракатда Фотиҳатул-китоб ва икки сура ўқир, баъзан бизга оятни эшиттирарди. Пешиннинг биринчи ракатини чўзар, иккинчисини қисқартирарди. Бомдодда ҳам шундай қиларди. Абу Довуд деди: Мусаддад Фотиҳатул-китоб ва сурани зикр қилмади.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا هَمَّامٌ، وَأَبَانُ بْنُ يَزِيدَ الْعَطَّارُ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، بِبَعْضِ هَذَا وَزَادَ فِي الأُخْرَيَيْنِ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ . وَزَادَ عَنْ هَمَّامٍ قَالَ وَكَانَ يُطَوِّلُ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى مَا لاَ يُطَوِّلُ فِي الثَّانِيَةِ وَهَكَذَا فِي صَلاَةِ الْعَصْرِ وَهَكَذَا فِي صَلاَةِ الْغَدَاةِ .
Бизга Ҳасан ибн Алий ривоят қилди, бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Ҳаммом ва Абон ибн Язид ал-Аттор хабар берди, улар Яҳёдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан, шу ҳадиснинг бир қисмини ривоят қилди ва охирги икки ракатда Фотиҳатул-Китобни қўшгани ҳақида зиёда қилди. Ҳаммомдан зиёда қилиб айтди: «У биринчи ракатни иккинчисида чўзмаганидек чўзмас эди, аср намозида ҳам шундай, бомдод намозида ҳам шундай қилар эди.»
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ فَظَنَنَّا أَنَّهُ يُرِيدُ بِذَلِكَ أَنْ يُدْرِكَ النَّاسُ الرَّكْعَةَ الأُولَى .
Бизга Ҳасан ибн Алий ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар хабар берди, у Яҳёдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан ривоят қилди: «Биз буни у шу билан одамлар биринчи ракатга етиб олишларини истаган, деб гумон қилдик.»
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِي مَعْمَرٍ، قَالَ قُلْنَا لِخَبَّابٍ هَلْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ قَالَ نَعَمْ . قُلْنَا بِمَ كُنْتُمْ تَعْرِفُونَ ذَاكَ قَالَ بِاضْطِرَابِ لِحْيَتِهِ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид ибн Зиёд ривоят қилди, у Аъмашдан, у Умора ибн Умайрдан, у Абу Маъмардан ривоят қилди: «Биз Хаббобга: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам пешин ва асрда қироат қилар эдиларми?› деб сўрадик. У: ‹Ҳа›, деди. Биз: ‹Буни қайсидан билар эдингиз?› дедик. У: ‹Соқолининг ҳаракатланишидан›, деди.»
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جُحَادَةَ، عَنْ رَجُلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي أَوْفَى، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُومُ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى مِنْ صَلاَةِ الظُّهْرِ حَتَّى لاَ يَسْمَعَ وَقْعَ قَدَمٍ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Аффон ривоят қилди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жуҳода ривоят қилди, у бир кишидан, у Абдуллаҳ ибн Абу Авфодан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам пешин намозининг биринчи ракатида шу қадар узоқ турардиларки, қадам овози эшитилмас эди.