حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامِ بْنِ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنِ الْحَجَّاجِ، - وَهَذَا لَفْظُهُ - عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، - قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى وَأَبِي سَلَمَةَ ثُمَّ اتَّفَقَا - عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِنَا فَيَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ وَسُورَتَيْنِ وَيُسْمِعُنَا الآيَةَ أَحْيَانًا وَكَانَ يُطَوِّلُ الرَّكْعَةَ الأُولَى مِنَ الظُّهْرِ وَيُقَصِّرُ الثَّانِيَةَ وَكَذَلِكَ فِي الصُّبْحِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ لَمْ يَذْكُرْ مُسَدَّدٌ فَاتِحَةَ الْكِتَابِ وَسُورَةً .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё Ҳишом ибн Абу Абдуллаҳдан, (ҳ) ва бизга ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга ибн Абу Адий ал-Ҳажжождан — бу унинг лафзи — у Яҳёдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан — ибн ал-Мусанно «ва Абу Саламадан» деди, сўнг иттифоқ қилдилар — у Абу Қатодадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга намоз ўқиб берарди ва пешин ҳамда асрда дастлабки икки ракатда Фотиҳатул-китоб ва икки сура ўқир, баъзан бизга оятни эшиттирарди. Пешиннинг биринчи ракатини чўзар, иккинчисини қисқартирарди. Бомдодда ҳам шундай қиларди. Абу Довуд деди: Мусаддад Фотиҳатул-китоб ва сурани зикр қилмади.