حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - يَعْنِي ابْنَ إِبْرَاهِيمَ - عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، قَالَ جَاءَنَا أَبُو سُلَيْمَانَ مَالِكُ بْنُ الْحُوَيْرِثِ إِلَى مَسْجِدِنَا فَقَالَ وَاللَّهِ إِنِّي لأُصَلِّي بِكُمْ وَمَا أُرِيدُ الصَّلاَةَ وَلَكِنِّي أُرِيدُ أَنْ أُرِيَكُمْ كَيْفَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي . قَالَ قُلْتُ لأَبِي قِلاَبَةَ كَيْفَ صَلَّى قَالَ مِثْلَ صَلاَةِ شَيْخِنَا هَذَا يَعْنِي عَمْرَو بْنَ سَلِمَةَ إِمَامَهُمْ وَذَكَرَ أَنَّهُ كَانَ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ السَّجْدَةِ الآخِرَةِ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى قَعَدَ ثُمَّ قَامَ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Исмоил — яъни ибн Иброҳим — Айюбдан, у Абу Қилобадан ривоят қилди, у деди: Бизнинг масжидимизга Абу Сулаймон Молик ибнул Ҳувайрис келди ва деди: «Валлаҳи, мен сизларга намоз ўқиб бераман, намозни қасд қилмайман, балки Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни қандай намоз ўқиётганини кўрганимни сизларга кўрсатмоқчиман». Ровий деди: Мен Абу Қилобага: «У қандай намоз ўқиди?» дедим. У деди: «Бизнинг бу шайхимизнинг — яъни уларнинг имоми Амр ибн Салима — намози каби». Ва у зикр қилдики, у биринчи ракъатдаги охирги саждадан бошини кўтарганида ўтирар, сўнг турарди.