حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّازُ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيسَى، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَبْرٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَتَوَضَّأُ بِإِنَاءٍ يَسَعُ رَطْلَيْنِ وَيَغْتَسِلُ بِالصَّاعِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ يَحْيَى بْنُ آدَمَ عَنْ شَرِيكٍ قَالَ عَنِ ابْنِ جَبْرِ بْنِ عَتِيكٍ . قَالَ وَرَوَاهُ سُفْيَانُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيسَى حَدَّثَنِي جَبْرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ شُعْبَةُ قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَبْرٍ سَمِعْتُ أَنَسًا إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ يَتَوَضَّأُ بِمَكُّوكٍ . وَلَمْ يَذْكُرْ رَطْلَيْنِ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَسَمِعْتُ أَحْمَدَ بْنَ حَنْبَلٍ يَقُولُ الصَّاعُ خَمْسَةُ أَرْطَالٍ وَهُوَ صَاعُ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ وَهُوَ صَاعُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн ас-Саббоҳ ал-Баззоз ривоят қилди, бизга Шарик Абдуллаҳ ибн Ийсодан, у Абдуллаҳ ибн Жабрдан, у Анасдан ривоят қилди. У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам икки ратл сиғадиган идиш билан таҳорат олар ва сў билан ғусл қилар эди. Абу Довуд айтди: Уни Яҳё ибн Одам Шарикдан ривоят қилиб: «Ибн Жабр ибн Атикдан», деди. Ва айтди: Уни Суфён Абдуллаҳ ибн Ийсодан ривоят қилиб: «Менга Жабр ибн Абдуллаҳ ривоят қилди», деди. Абу Довуд айтди: Уни Шуъба ривоят қилиб: «Менга Абдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Жабр ривоят қилди, мен Анасни эшитдим», деди. Фақат у: «Маккук (бир ўлчов идиш) билан таҳорат оларди», деди ва икки ратлни зикр қилмади. Абу Довуд айтди: Мен Аҳмад ибн Ҳанбалнинг бундай деганини эшитдим: Сў беш ратлдир, у Ибн Абу Зиъбнинг сўи бўлиб, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сўидир.