حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا زَائِدَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ الشَّيْبَانِيُّ، عَنْ عَامِرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ أَتَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَبْرًا، فَقَالُوا هَذَا دُفِنَ، أَوْ دُفِنَتِ الْبَارِحَةَ. قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ فَصَفَّنَا خَلْفَهُ ثُمَّ صَلَّى عَلَيْهَا.
Яъқуб ибн Иброҳим бизга айтди: Яҳё ибн Абу Букайр бизга айтди: Зоида бизга айтди: Абу Ишоқ Шайбоний бизга айтди, Омирдан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир қабрга келдилар, улар: ‹Бу кеча дафн қилинди (ёки: у (аёл) дафн қилинди)› дедилар. Ибн Аббос розияллаҳу анҳума деди: У зот бизни ўз ортида саф қилдилар, сўнг унга (жаноза) намози ўқиди.