حَدَّثَنَا ابْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنِ الأَعْرَجِ، قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُصَرُّوا الإِبِلَ وَالْغَنَمَ، فَمَنِ ابْتَاعَهَا بَعْدُ فَإِنَّهُ بِخَيْرِ النَّظَرَيْنِ بَعْدَ أَنْ يَحْتَلِبَهَا إِنْ شَاءَ أَمْسَكَ، وَإِنْ شَاءَ رَدَّهَا وَصَاعَ تَمْرٍ ". وَيُذْكَرُ عَنْ أَبِي صَالِحٍ وَمُجَاهِدٍ وَالْوَلِيدِ بْنِ رَبَاحٍ وَمُوسَى بْنِ يَسَارٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " صَاعَ تَمْرٍ ". وَقَالَ بَعْضُهُمْ عَنِ ابْنِ سِيرِينَ صَاعًا مِنْ طَعَامٍ وَهْوَ بِالْخِيَارِ ثَلاَثًا. وَقَالَ بَعْضُهُمْ عَنِ ابْنِ سِيرِينَ صَاعًا مِنْ تَمْرٍ. وَلَمْ يَذْكُرْ ثَلاَثًا، وَالتَّمْرُ أَكْثَرُ.
Бизга Ибн Букайр ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у Жаъфар ибн Робиъадан, у Аъраждан: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Туя ва қўйнинг (елинида) сутни тўплаб қўйманглар (алдаш учун соғмаслик). Ким уни шундан кейин сотиб олса, уни соғиб бўлгач, икки кўринишдан яхшироғида ихтиёрда бўлади: хоҳласа ушлаб қолади, хоҳласа уни ва бир сў хурмони қайтаради». Абу Солиҳ, Мужоҳид, Валид ибн Робоҳ ва Мусо ибн Ясордан, улар Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан «бир сў хурмо» деб зикр қилинади. Баъзилари Ибн Сирииндан «бир сў таом, ва у уч кун ихтиёрда бўлади» деди. Баъзилари Ибн Сирииндан «бир сў хурмо» деди ва уч кунни зикр қилмади, хурмо (ривояти) кўпроқдир.