حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي ثُمَامَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَنَسٍ، أَنَّ أَنَسًا، حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ كَتَبَ لَهُ فَرِيضَةَ الصَّدَقَةِ الَّتِي فَرَضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " وَمَا كَانَ مِنْ خَلِيطَيْنِ فَإِنَّهُمَا يَتَرَاجَعَانِ بَيْنَهُمَا بِالسَّوِيَّةِ ".
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Мусанно ривоят қилди, у деди: Менга отам ривоят қилди, у деди: Менга Сумома ибн Абдуллаҳ ибн Анас ривоят қилди, Анас унга ривоят қилди: Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) унга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фарз қилган садақа фарзларини ёзди. У деди: «Икки шерик (халитайн) бўлган нарса(закот)да, улар ўзаро тенг (қайтариб) ҳисоблашади».