حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، أَنَّ الأَعْرَجَ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " نَحْنُ الآخِرُونَ السَّابِقُونَ ". وَبِهَذَا الإِسْنَادِ " مَنْ أَطَاعَنِي فَقَدْ أَطَاعَ اللَّهَ، وَمَنْ عَصَانِي فَقَدْ عَصَى اللَّهَ، وَمَنْ يُطِعِ الأَمِيرَ فَقَدْ أَطَاعَنِي، وَمَنْ يَعْصِ الأَمِيرَ فَقَدْ عَصَانِي، وَإِنَّمَا الإِمَامُ جُنَّةٌ يُقَاتَلُ مِنْ وَرَائِهِ وَيُتَّقَى بِهِ، فَإِنْ أَمَرَ بِتَقْوَى اللَّهِ وَعَدَلَ، فَإِنَّ لَهُ بِذَلِكَ أَجْرًا، وَإِنْ قَالَ بِغَيْرِهِ، فَإِنَّ عَلَيْهِ مِنْهُ ".
Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Абуз-Зинод бизга айтди, Аъраж унга айтди, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан эшитди, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитди: «Биз (дунёга) охирги келганмиз, (қиёматда) олдинда борувчимиз». Ва шу иснод билан: «Ким менга итоат қилса, Аллаҳга итоат қилибди; ким менга осий бўлса, Аллаҳга осий бўлибди; ким амирга итоат қилса, менга итоат қилибди; ким амирга осий бўлса, менга осий бўлибди. Албатта, имом (раҳбар) қалқондир — унинг ортида (туриб) жанг қилинади ва у билан (душмандан) ҳимояланади. Агар у Аллаҳга тақво қилишга буюрса ва адолат қилса, унга шу сабабли ажр бўлади; агар бошқасини (айтиб амр қилса), унинг зиёни ўзига бўлади».