حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا حَبِيبُ بْنُ أَبِي ثَابِتٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الْعَبَّاسِ الشَّاعِرَ ـ وَكَانَ لاَ يُتَّهَمُ فِي حَدِيثِهِ ـ قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَأْذَنَهُ فِي الْجِهَادِ فَقَالَ " أَحَىٌّ وَالِدَاكَ ". قَالَ نَعَمْ. قَالَ " فَفِيهِمَا فَجَاهِدْ ".
Одам бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Ҳабиб ибн Абу Собит бизга айтди, у деди: Абул-Аббос Шўирдан эшитдим — у ҳадисида (ёлғонга) айбланмас эди — у деди: Абдуллаҳ ибн Амр розияллаҳу анҳумодан эшитдим, у дер эди: Бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди ва ундан жиҳод (қилиш) учун изн сўради. У: «Ота-онанг тирикми?», деди. У: «Ҳа», деди. У: «Бас, уларга (хизмат қилишда) жиҳод қил», деди.