حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ ثُمَامَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ أَبَا بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ لَمَّا اسْتُخْلِفَ بَعَثَهُ إِلَى الْبَحْرَيْنِ، وَكَتَبَ لَهُ هَذَا الْكِتَابَ وَخَتَمَهُ، وَكَانَ نَقْشُ الْخَاتَمِ ثَلاَثَةَ أَسْطُرٍ مُحَمَّدٌ سَطْرٌ، وَرَسُولُ سَطْرٌ، وَاللَّهِ سَطْرٌ.
Муҳаммад ибн Абдуллаҳ Ансорий бизга айтди, у деди: Отам менга айтди, Сумомадан, Анасдан: Абу Бакр розияллаҳу анҳу халифа қилинганида, уни (Анасни) Баҳрайнга жўнатди ва унга бу мактубни ёзиб, уни муҳрлади. Муҳрнинг нақши уч сатр эди: «Муҳаммад» — бир сатр, «Расул» — бир сатр, «Аллаҳ» — бир сатр.