حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ رُخِّصَ لِلْحَائِضِ أَنْ تَنْفِرَ، إِذَا حَاضَتْ. وَكَانَ ابْنُ عُمَرَ يَقُولُ فِي أَوَّلِ أَمْرِهِ إِنَّهَا لاَ تَنْفِرُ. ثُمَّ سَمِعْتُهُ يَقُولُ تَنْفِرُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَخَّصَ لَهُنَّ.
Бизга Муъалло ибн Асад ривоят қилди, у деди: бизга Вуҳайб, Абдуллаҳ ибн Товусдан, у отасидан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди, у деди: Ҳайздор (аёл)га, агар (видолашув тавофидан кейин) ҳайз кўрса, (Маккадан тавофсиз) жўнашга рухсат берилди. Ибн Умар ишининг бошида: «У жўнамайди (тавофсиз)» дерди, сўнг мен уни: «Жўнайди; албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга рухсат бердилар» деётганини эшитдим.