حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ إِذَا سَرَّكَ أَنْ تَعْلَمَ جَهْلَ الْعَرَبِ فَاقْرَأْ مَا فَوْقَ الثَّلاَثِينَ وَمِائَةٍ فِي سُورَةِ الأَنْعَامِ {قَدْ خَسِرَ الَّذِينَ قَتَلُوا أَوْلاَدَهُمْ سَفَهًا بِغَيْرِ عِلْمٍ} إِلَى قَوْلِهِ {قَدْ ضَلُّوا وَمَا كَانُوا مُهْتَدِينَ}.
Абун-Нуъмон бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, Абу Бишрдан, Саъид ибн Жубайрдан, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан, у деди: Агар арабларнинг жоҳиллигини (нодонлигини) билишни хоҳласанг, Анъом сурасида юз ўттиздан юқоридаги (оятларни) ўқи: ‹Фарзандларини нодонлик билан, билим(сиз)сиз ўлдирган кишилар дарҳақиқат зиён кўрдилар...› — ‹...дарҳақиқат адашдилар ва ҳидоят топувчи бўлмадилар› (сўзига) гача.