حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ سَجَدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِالنَّجْمِ وَسَجَدَ مَعَهُ الْمُسْلِمُونَ وَالْمُشْرِكُونَ وَالْجِنُّ وَالإِنْسُ. تَابَعَهُ ابْنُ طَهْمَانَ عَنْ أَيُّوبَ. وَلَمْ يَذْكُرِ ابْنُ عُلَيَّةَ ابْنَ عَبَّاسٍ.
Абу Маъмар, Абдулворисдан, у Айюбдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилади: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Нажм (сураси)да сажда қилдилар, у киши билан мусулмонлар, мушриклар, жинлар ва инсонлар (барчаси) сажда қилди. Буни Ибн Таҳмон Айюбдан (ривоят қилиб) мутобаъа қилди. Ибн Улайя эса Ибн Аббосни зикр қилмади.