حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ رَاشِدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ سُفْيَانَ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، وَخَالِدٌ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ مِنَ السُّنَّةِ إِذَا تَزَوَّجَ الرَّجُلُ الْبِكْرَ عَلَى الثَّيِّبِ أَقَامَ عِنْدَهَا سَبْعًا وَقَسَمَ، وَإِذَا تَزَوَّجَ الثَّيِّبَ عَلَى الْبِكْرِ أَقَامَ عِنْدَهَا ثَلاَثًا ثُمَّ قَسَمَ. قَالَ أَبُو قِلاَبَةَ وَلَوْ شِئْتُ لَقُلْتُ إِنَّ أَنَسًا رَفَعَهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. وَقَالَ عَبْدُ الرَّزَّاقِ أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ عَنْ أَيُّوبَ وَخَالِدٍ قَالَ خَالِدٌ وَلَوْ شِئْتُ قُلْتُ رَفَعَهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Юсуф ибн Рошид, Абу Усомадан, у Суфёндан: Бизга Айюб ва Холид, улар Абу Қилобадан, у Анасдан айтиб берди: У: Суннатдан (бири) — агар киши тул (аёл) устига бокира (қиз)га уйланса, унинг олдида етти (кун) туриб, (сўнг навбат) тақсимлайди; агар бокира (қиз) устига тул аёлга уйланса, унинг олдида уч (кун) туриб, сўнг тақсимлайди, деди. Абу Қилоба: Агар хоҳласам: Анас уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга етказди (марфуъ) дер эдим, деди. Абдураззоқ: Бизга Суфён, у Айюб ва Холиддан хабар берди: Холид: Агар хоҳласам, уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга етказди дер эдим, деди.