حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ حَنْبَلٍ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ أُلْفِيَنَّ أَحَدَكُمْ مُتَّكِئًا عَلَى أَرِيكَتِهِ يَأْتِيهِ الأَمْرُ مِنْ أَمْرِي مِمَّا أَمَرْتُ بِهِ أَوْ نَهَيْتُ عَنْهُ فَيَقُولُ لاَ نَدْرِي مَا وَجَدْنَا فِي كِتَابِ اللَّهِ اتَّبَعْنَاهُ " .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Ҳанбал ва Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ан-Нуфайлий ривоят қилди, иккиси: «Бизга Суфён Абун-Назрдан, у Убайдуллаҳ ибн Абу Рофиъдан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди», деди. У киши деди: «Мен сизлардан бирортангизни ўз тахтига суяниб ўтирган ҳолда, менинг буйруғимдан бирор иш — мен буюрган ёки қайтарган нарса — келганда: ‹Билмаймиз, биз Аллаҳнинг Китобида нимани топган бўлсак, ўшанга эргашдик›, деганини топиб қолмай!»