وَقَالَ هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ حَدَّثَنَا صَدَقَةُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ يَزِيدَ بْنِ جَابِرٍ، حَدَّثَنَا عَطِيَّةُ بْنُ قَيْسٍ الْكِلاَبِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ غَنْمٍ الأَشْعَرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو عَامِرٍ ـ أَوْ أَبُو مَالِكٍ ـ الأَشْعَرِيُّ وَاللَّهِ مَا كَذَبَنِي سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَيَكُونَنَّ مِنْ أُمَّتِي أَقْوَامٌ يَسْتَحِلُّونَ الْحِرَ وَالْحَرِيرَ وَالْخَمْرَ وَالْمَعَازِفَ، وَلَيَنْزِلَنَّ أَقْوَامٌ إِلَى جَنْبِ عَلَمٍ يَرُوحُ عَلَيْهِمْ بِسَارِحَةٍ لَهُمْ، يَأْتِيهِمْ ـ يَعْنِي الْفَقِيرَ ـ لِحَاجَةٍ فَيَقُولُوا ارْجِعْ إِلَيْنَا غَدًا. فَيُبَيِّتُهُمُ اللَّهُ وَيَضَعُ الْعَلَمَ، وَيَمْسَخُ آخَرِينَ قِرَدَةً وَخَنَازِيرَ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ ".
Ҳишом ибн Аммор: Бизга Садақа ибн Холид, у Абдураҳмон ибн Язид ибн Жобирдан: Бизга Атийя ибн Қайс Килобий, у Абдураҳмон ибн Ғанм Ашъарийдан айтиб берди: Менга Абу Омир — ёки Абу Молик — Ашъарий айтиб берди — Валлаҳи, у менга ёлғон айтмади — у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганларини эшитди: «Албатта умматимдан шундай қавмлар бўладики, улар зино (фарж)ни, ипакни, хамрни ва мусиқа асбобларини ҳалол деб биладилар. Ва албатта баъзи қавмлар бир тоғ ёнига тушадилар — уларнинг бир чўпони ўз подаси билан улар томон (кечқурун) қайтади — уларга бир камбағал бирор ҳожат билан келади, улар: Эртага бизга қайт, дейдилар. Аллаҳ уларни тунда (ҳалок қилиб) бостиради ва тоғни (устларига) қўяди, бошқаларини эса қиёмат кунигача маймун ва тўнғизга айлантиради» дедилар.