حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ نَوْفَلٍ، عَنْ عَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلْ نَفَعْتَ أَبَا طَالِبٍ بِشَىْءٍ، فَإِنَّهُ كَانَ يَحُوطُكَ وَيَغْضَبُ لَكَ قَالَ " نَعَمْ هُوَ فِي ضَحْضَاحٍ مِنْ نَارٍ، لَوْلاَ أَنَا لَكَانَ فِي الدَّرَكِ الأَسْفَلِ مِنَ النَّارِ ".
Мусо ибн Исмоил, Абу Авонадан: Бизга Абдулмалик, у Абдуллаҳ ибнул Ҳорис ибн Навфалдан, у Аббос ибн Абдулмутталибдан ривоят қилади: У: Эй Расулуллаҳ, Абу Толибга бирор нарса билан фойда бердингизми? Чунки у сизни ҳимоя қилар ва сиз учун ғазабланар эди, деди. У: «Ҳа, у ўтнинг саёзида (юзасида)дир; агар мен бўлмаганимда, у ўтнинг энг паст (чуқур) қатламида бўлар эди» дедилар.