حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كُنْتُ غُلاَمًا شَابًّا عَزَبًا فِي عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَكُنْتُ أَبِيتُ فِي الْمَسْجِدِ، وَكَانَ مَنْ رَأَى مَنَامًا قَصَّهُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ اللَّهُمَّ إِنْ كَانَ لِي عِنْدَكَ خَيْرٌ فَأَرِنِي مَنَامًا يُعَبِّرُهُ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَنِمْتُ فَرَأَيْتُ مَلَكَيْنِ أَتَيَانِي فَانْطَلَقَا بِي، فَلَقِيَهُمَا مَلَكٌ آخَرُ فَقَالَ لِي لَنْ تُرَاعَ، إِنَّكَ رَجُلٌ صَالِحٌ، فَانْطَلَقَا بِي إِلَى النَّارِ، فَإِذَا هِيَ مَطْوِيَّةٌ كَطَىِّ الْبِئْرِ، وَإِذَا فِيهَا نَاسٌ قَدْ عَرَفْتُ بَعْضَهُمْ، فَأَخَذَا بِي ذَاتَ الْيَمِينِ، فَلَمَّا أَصْبَحْتُ ذَكَرْتُ ذَلِكَ لِحَفْصَةَ. فَزَعَمَتْ حَفْصَةُ أَنَّهَا قَصَّتْهَا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّ عَبْدَ اللَّهِ رَجُلٌ صَالِحٌ لَوْ كَانَ يُكْثِرُ الصَّلاَةَ مِنَ اللَّيْلِ ". قَالَ الزُّهْرِيُّ وَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ بَعْدَ ذَلِكَ يُكْثِرُ الصَّلاَةَ مِنَ اللَّيْلِ.
Ибн Умар айтди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида ёш, уйланмаган йигит эдим, масжидда тунар эдим. Ким туш кўрса, уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтар эди. Мен: "Аллаҳумма, агар сенда мен учун хайр бўлса, менга бир туш кўрсатки, уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга таъбирласин" дедим. Ухладим, икки малоика менга келиб, мени (олиб) кетди. Уларга бошқа малоика йўлиқди ва менга: "Қўрқма, сен — солиҳ кишисан" деди. Мени дўзахга (олиб) бордилар. Бирдан у — қудуқ ўралгандек ўралган, унда мен баъзиларини таниган кишилар (бор). Мени ўнг томондан олдилар (қайтардилар). Тонгда буни Ҳафсага айтдим. Ҳафса уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтди деб даъво қилди. Деди: "Албатта Абдуллаҳ — солиҳ кишидир, агар тунги намозни кўпайтирса (яна яхши бўларди)." Зуҳрий: "Шундан кейин Абдуллаҳ тунги намозни кўпайтирар эди" деди.