حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، قَالاَ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ اقْضِ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ فَقَامَ خَصْمُهُ فَقَالَ صَدَقَ فَاقْضِ بَيْنَنَا بِكِتَابِ اللَّهِ. فَقَالَ الأَعْرَابِيُّ إِنَّ ابْنِي كَانَ عَسِيفًا عَلَى هَذَا فَزَنَى بِامْرَأَتِهِ، فَقَالُوا لِي عَلَى ابْنِكَ الرَّجْمُ. فَفَدَيْتُ ابْنِي مِنْهُ بِمِائَةٍ مِنَ الْغَنَمِ وَوَلِيدَةٍ، ثُمَّ سَأَلْتُ أَهْلَ الْعِلْمِ فَقَالُوا إِنَّمَا عَلَى ابْنِكَ جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لأَقْضِيَنَّ بَيْنَكُمَا بِكِتَابِ اللَّهِ، أَمَّا الْوَلِيدَةُ وَالْغَنَمُ فَرَدٌّ عَلَيْكَ، وَعَلَى ابْنِكَ جَلْدُ مِائَةٍ وَتَغْرِيبُ عَامٍ، وَأَمَّا أَنْتَ يَا أُنَيْسُ ـ لِرَجُلٍ ـ فَاغْدُ عَلَى امْرَأَةِ هَذَا فَارْجُمْهَا ". فَغَدَا عَلَيْهَا أُنَيْسٌ فَرَجَمَهَا.
Абу Ҳурайра ва Зайд ибн Холид ал-Жуҳаний айтдилар: Бир бадавий келиб: "Эй Расулуллаҳ, биз орамизда Аллаҳнинг Китоби билан ҳукм қил" деди. Унинг рақиби туриб: "Рост айтди, биз орамизда Аллаҳнинг Китоби билан ҳукм қил" деди. Бадавий: "Менинг ўғлим бу(киши)нинг янида ёлланма ишчи эди, унинг хотини билан зино қилди. (Одамлар) менга: ‹Ўғлингга ражм (бор)› дедилар. Мен ўғлимни ундан юз қўй ва бир чўри билан фидо қилдим, кейин илм аҳлидан сўрадим, улар: ‹Ўғлингга фақат юз дарра ва бир йил сургун (бор)› дедилар" деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Албатта мен орангизда Аллаҳнинг Китоби билан ҳукм қиламан. Чўри ва қўй — сенга қайтарилади; ўғлингга юз дарра ва бир йил сургун; сен эса, эй Унайс — бир кишига (қарата) — бу(киши)нинг хотинининг олдига бориб, уни ражм қил" деди. Унайс унга бориб, уни ражм қилди.