حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم انْصَرَفَ مِنِ اثْنَتَيْنِ فَقَالَ لَهُ ذُو الْيَدَيْنِ أَقَصُرَتِ الصَّلاَةُ يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَمْ نَسِيتَ فَقَالَ " أَصَدَقَ ذُو الْيَدَيْنِ ". فَقَالَ النَّاسُ نَعَمْ. فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ أُخْرَيَيْنِ، ثُمَّ سَلَّمَ، ثُمَّ كَبَّرَ، ثُمَّ سَجَدَ مِثْلَ سُجُودِهِ أَوْ أَطْوَلَ، ثُمَّ رَفَعَ، ثُمَّ كَبَّرَ، فَسَجَدَ مِثْلَ سُجُودِهِ، ثُمَّ رَفَعَ.
Абу Ҳурайра (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки (ракат)дан (кейин намозни тугатиб) қайтди. Унга Зул-Ядайн: "Намоз қисқартилдими, эй Расулуллаҳ, ёки унутдингми?" деди. У: "Зул-Ядайн ростми айтди?" деди. Одамлар: "Ҳа" дедилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) туриб, қолган икки ракатни ўқиди, кейин салом берди, кейин такбир айтди, кейин (аввалги) саждаси каби ёки ундан узунроқ сажда қилди, кейин (бошини) кўтарди, кейин такбир айтди, (аввалги) саждаси каби сажда қилди, кейин (бошини) кўтарди.