حَدَّثَنَا آدَمُ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا وَائِلٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى ابْنِ مَسْعُودٍ فَقَالَ قَرَأْتُ الْمُفَصَّلَ اللَّيْلَةَ فِي رَكْعَةٍ. فَقَالَ هَذًّا كَهَذِّ الشِّعْرِ لَقَدْ عَرَفْتُ النَّظَائِرَ الَّتِي كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَقْرِنُ بَيْنَهُنَّ فَذَكَرَ عِشْرِينَ سُورَةً مِنَ الْمُفَصَّلِ سُورَتَيْنِ فِي كُلِّ رَكْعَةٍ.
Одам бизга айтди: Шуъба бизга айтди, Амр ибн Муррадан: Мен Абу Воилни эшитдим: У деди: Бир киши Ибн Масъуднинг олдига келиб: ‹Мен кечаси муфассал (суралар)ни бир ракатда ўқиб чиқдим›, деди. У: ‹Шеърни (шошиб) ўқигандек (шошиб) ўқибсан-да! Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (намозда) бир-бирига жуфтлаб ўқийдиган шу сураларни биламан›, деди ва муфассалдан йигирма сурани — ҳар ракатда икки сурадан — зикр қилди.